Nikad nije kasno. To nam još jednom dokazuje Duško Radaković koji je uz pomoć fizičke aktivnosti promenio svoj život i inspirisao ljude oko sebe.
Duško ne krije kako mu je jedna od životnih želja bila da istrči maraton. 25 godina nije bio aktivan, ali ta želja je tinjala. Odluka da nešto promeni nije došla iznenada. Kaže kako je morao da sebi da šansu da ponovo bude onaj stari.
„Poslovne obaveze su učinile da nemam dovoljno vremena za sebe, potpuno sam sebe zapostavio. Prijatelji su mi se žalili kako ih stalno nešto boli, pa sam i ja odlazio na preglede. Kako starimo, valjda je prirodno da osećamo strah da se sa našim telom nešto dešava. Povećan holesterol, mast u jetri, trigliceridi.. spisak se samo nastavljao.“ kaže Duško uz smeh, prisećajući se nekadašnjeg načina života.
Ali, on je bio svestan da može da promeni trenutno stanje. Rešio je da trči i da pliva. Seća se kako je na prvom treningu istrčao 3 km i kako je jedva dolazio do daha. Nije to bilo čudno, isto se dešavalo kada se penjao uz stepenice. Njegova kondicija je bila na niskom novou.
„U to neko vreme, posle nekoliko meseci samostalnog “treniranja”, dolazim do saznanja da moram početi da to radim sistemski i da je to jedino moguće uz trenersku pomoć. Pošto ništa nisam znao o tome, ni kako da treniram, ni kakve patike da kupim, niti šta mi treba od opreme, odlazak u klub je bio način da to sve promenim i saznam. Ja sam jedino znao da hoću da istrčim maraton i to što pre.“
Prvi trening
Prvi trening pamti po dobrodošlici. Seća se kako je bilo još desetak ljudi koji su bili tu iz istog razloga kao i on. Osećao je snažnu pozitivnu energiju.
„U tom trenutku, u Školi trčanja, niko nije istrčao maraton. Žarko me je pažljivo slušao kada sam mu rekao da hoću da istrčim maraton. On je sjajan trener, dobar čovek i odan prijatelj. Mnogo mi je pomogao na mom putu i jedan je od onih koji mi je promenio život.“
Već nakon prvog treninga, Duško ulazi u A3 grupu, koja ima napredne treninge, i tada započinje učenje, treniranje i aktivno trčanje.
„Bilo je problema, naravno. Moji mišići nisu bili dovoljno snažni, tetive su stalno bilo upaljene, imao sam i višak kilograma.. Šepao sam i teško hodao, ali sam bio uporan i redovan na svakom treningu. Na treninzima nisam mogao da trčim sprinteve, a sve ostalo šepajući, dok se ne zagrejem i uz konstantno nošenje steznika za koleno, ali nije mi padalo na pamet da odustanem. Verovatno sam ostalim kolegama izgledao čudno i ludo, ali to sam ja. Imam strahovito samopouzdanje i veru u sebe i nikad ne odustajem, ako nešto želim, što znaju svi koji me poznaju.“ smeje se on.
Prva trka
2019. godine, u martu, nakon tri meseca treniranja Duško ima prvu veliku trku i istrčao je 10 km! Prvi polumaraton je istrčao u Banja Luci, nakon četiri meseca treniranja.
Duško kaže da su mnogo pomogli treninzi snage koji se rade u sali, oni su bili neophodni za jačanje mišića. Kako kaže veruje u kontinuitet i nije propustio nijedan trening od kada je došao u Fit Complete.
„Meni je strašno bitno i zagrevanje pre treninga i istezanje posle, kao i trening istezanja na koji sam išao jednom nedeljno, obično petkom posle treninga snage u sali, a pred trening dužine, koji je nedeljom. To mi je pomoglo da ostvarim sve ono što sam želeo za relativno kratak period. I danas se sećam i prvih 10 km i prvih 12 km i prvih 14 km i prvih 16 km i prvih 18 km. Tada shvatiš koliko je Novi Sad u suštini mali grad. U prvoj polusezoni, od marta do juna sam istrčao deset trka, od toga pet polumaratona, tri trke od 10 km i dve od 5 km. I u junu, posle šest meseci treniranja, na poslednjoj trci, svi moji problemi sa bolom u tetivama kolena su odjednom prestali, valjda sam dovoljno ojačao mišiće i to mi je bio dokaz da sam upornošću, voljom i napornim radom pobedio svoje telo i da sam spreman za nove izazove.“
Energija koja osvaja svet
„U letnjem semestru došla je nova grupa i svojim dolaskom su učinili da klub svima postane drugi dom. Tokom vremena smo postali prava ekipa i svaki trening je odlična prilika i za rad, za šalu i za druženje, a klupska Viber grupa je spektakl od šale i pozitivne energije, a zajednički odlasci na trke pravi festivali druženja sa sve muževima, ženama, momcima, devojkama, decom. I svako je tu za svakog i nije bitan pojedinac, nego grupa i da svako u grupi ostvari svoje želje i snove… Mi smo tim, mi smo Fit Complete Running i velika je čast i zadovoljstvo biti deo takve ekipe i doprinositi boljitku svima, a u krajnjoj liniji i samom sebi, a ja sam neko ko gura napred i sebe i druge i ko pravi atmosferu.“
Posle 2019. godine, i sjajnih uspeha – usledila je pandemija!
Pandemija je uticala na sve nas, a posebno se odrazila na ljude koji su se aktivno bavili sportom. Svetom je zavladao strah, a javna okupljanja su polako počela da se otkazuju usled novih mera.
„Posle sjajne 2019. godine, moje prve trkačke godine, i istrčana dva maratona u Ljubljani i Malagi, očekivao sam još spektakularniju 2020. godinu. Planirao sam da na proleće te godine istrčim Madrid i Ženevu, a na jesen Berlin i Njujork. Nažalost, desila nam se pandemija, vanredno stanje i zatvaranje, tako da, ne da nije bilo ništa od trka, nego sam morao da se dovijam i za trening, pogotovo grupni.“
Duško kaže da ga pandemija nije demotivisala, već ga je naterala da još više trenira, da ostane aktivan i da misli o svom zdravlju. Tokom zime je trenirao u sali i trčao je napolju tri puta nedeljno. Bila je za njega to sjajna kombinacija koja mu je pomogla da ne bude izložen stresu i da nastavi da vodi računa o svom telu.
Svi smo se donekle trudili da zadržimo svoj nivo normalnosti, ali Duško je, uz pomoć svoje sjajne energije i duha, uspeo da ostane u korak sa svojim ciljevima. Njegov dan je počinjao u četiri ili pet ujutru, i kaže da najbolji dan počinje tako što rano ustanete u zoru i počnete da trčite.
Maraton u senzacionalnom Njujorku
„Trke su se ponovo organizovale, a uspesi su se nizali, kako u Novom Sadu, tako i u Pančevu. I tada sam istrčao svoj prvi maraton. Bio sam tako ponosan i srećan! Bilo je to predivno iskustvo i moj prvi istrčan maraton ispod četiri sata. Zanimljivo je da sam nekoliko dana pre toga pričao sa Žarkom i napomenuo mu da bih bio zadovoljan da to uradim za godinu dana. Pošto je pandemija još uvek trajala, sve trke su bile prebačene na jesen 2021. godine. Nastavio sam sa treninzima i uradio svoje zimske pripreme po istom receptu od prošle godine. Na jesen 2021. godine nadao sam se trkama u Berlinu i Njujorku.“
Ipak, Duško nije imao sreće u inostranstvu. U Berlinu su donete određene epidemiološke mere koje su dale do znanja da se trka neće održati, a problemi su se kasnije javili i u Madridu. Ostala je trka u Njujorku.
„Njujorški maraton u mojoj 50 godini značio je samo jedno – moram da dam sve od sebe! U Njujorku je bilo predivno, koristio sam svaki trenutak da se pripremam i da uživam. Organizacija je bila fantastična, bilo je mnogo trkača, a oko nas su bili štandovi sa vodom, čajem, volonteri su bili okolo, spremni da pomognu. Prvo su krenuli profesionalni trkači, a onda mi rekreativci u četiri talasa, sa razlikom od 45 minuta. Ja sam bio u drugom krugu, što je značilo da sam čekao dva sata da započnem trku. Bio sam u trkačkoj opremi sa sve duksom, koji sam pre starta, po tradiciji, ostavio da se podeli njujorškim beskućnicima. Inače je bilo “samo” 25 000 trkača zbog mera i pandemije, iako uobičajeno bude 55 000.
Tačno u 9 i 55h tog jutra kreće drugi talas i ja u njemu. To zaista menja život!
Iz Staten Island-a prelazimo u Brooklyn, a onda Queens, pa Manhattan, Bronx, pa ponovo Manhattan da bi se maraton završio u Central Park-u. Trka prolazi kroz svih pet Njujorških opština i trči se preko pet mostova. Staza je valovita, baš kako volim. Kažu najteža od svih Major maratona – proveriću. Vreme je bilo predivno za trčanje, sa dvanaestak stepeni na početku, da bi na kraju bilo i dvadesetak. Odmah na početku stao sam pored pejsera za 3:40:00, nadajući se da ću moći da ga pratim, ali posle prvog kilometra, shvatam da mi je to sporo i da mogu brže. Ideja je bila da uživam u svakom metru trke, da upijam svaki korak, pogled i napravim uspomenu za čitav život.
Trkački sam napravio svoj plan trke, poneo gelove i tablete elektrolita, po pravilima.“
Duško uspeva da istrči po svom planu, 12 km ispod jednog sata, 24km ispod dva sata i 30km ispod dva i po sata. Stiže i do neverovatnih 37 km za manje od tri sata. Kaže da je u Njujorku trka posebna, jer imate osećaj da je ceo grad budan i da prati svaki vaš korak. Čuju se bendovi u pozadini, ovacije publike i cik dece koja se raduju što su na događaju.
„Na trci sam pokušao da istrčim normu za Boston od 3:25:00 i imao sam je do 37km i onda nisam uspeo u poslednjih 5km po Central Park-u. Usporio sam. Bez obzira, ponosan sam, jer sam dao sve od sebe. Sam ulazak u cilj je nešto što ostaje večna uspomena i nešto što se pamti. Mislim da još nisam svestan koliko je to lepo i čudesno i da sam istrčao trku 50 u Njujorku.“
I na kraju, Duško Radaković je ostvario najbolji rezultat u životu. Vreme 3:27:52 za njega predstavlja broj na koji je ponosan. „Medalja i broj 14279 mi ostaju za uspomenu, a osećaj, kad god se setim trke, će biti kao let među zvezdama.“
Kaže da i dalje planira da osvoji Madrid i Čikago svojim vedrim duhom! Berlin mu je ostao dužan, a Boston tek treba da se spremi za njegov dolazak!
„Nastavljam da živim svoje snove i pomeram svoje granice, a to je uvek lepše uz sjajnu ekipu iz Fit Complete Running. To je samo deo benefita koje mi je donelo trčanje i predivni ljudi koje sam upoznao i koji su deo tog trkačkog sveta.“
Verujemo da vas je Duškova priča inspirisala da shvatite da nikad nije kasno i da možete da ostvarite svoje snove, jer niste sami! Pridružite nam – čekamo vas na stazi, gde postajemo najbolji prijatelji, disciplinovani sportisti, neumorni trkači i ljudi koji veruju u to da su godine samo broj!
Leave A Comment